Izvodi iz kritika:

“Svugde se može slikati, ali – to je  truizam, zavičaj je slikaru najpovoljniji ambijent.”

  (Oskar Davičo o slikama Milana Konjovića)

BIljana Ristić je strasni samonikli slikar hercegovačkog podneblja. Njene slike  na izložbi u Kleku gledao sam kao Mesonije u sliku “Minsterski mir” Terborha na  prodajnoj izložbi zbirke “Demidov – Donato”, u Parizu, 1868. godine. Kod svake sam morao zastati da srce i oko zadovoljim. Iz svake bi nešto zasjalo, u svakoj bilo nečeg razmišljanju podsticajnog, sve su bile pune značenjske opalizacije. Te oslikane kamene ploče zaokupljivale su mi čula bojom, zvukom i mirisom. Različita sinestezija  izazivala je znatiželjni nadražaj i zapošljavala moje meditacije. Nijedno mi čulo na toj izložbi nije bilo nezaposleno!

Biljani Ristić, od zavičajne ljubavi i talenta uzvršnoj i uzdušastoj, misao neprekidno  i zanosno bludi nad hercegovačkom, duhu zavetarnom i krševitom zaneblju. Drevni kamen i kamene grede talasaju njenu maštu i njene unezverene i radoznaleoči umetničke.

Tamo gde “vuk vije da družinu svije” njeno je porodično gnezdo davno svito, njeno je zaštitno potkrilje. Kada god oseti duhovnu teskobu, ona se, samoodbrambenim refleksom, iz Novog Sada prenese rodnom, žarkovitom i smirajnom Nevesi nju, svom duhovnom pribežištu i likovnom inspirativnom stvaralačkom vrelu, da bol odagna, da tugu rasprši. Tamo je srce hoće!

Čvrstim sponama u Biljani Ristić su skopčana dva prostora: panonski, sa plodnim černozemom, i – —  hercegovački, borbom za samoodržanje nasumorenim. Ovaj drugi je njenom čežnjom i nostalgijom obujmljen, mami joj uzdahe i ječanje srca.Oba žive izvan zakona prolaznosti!

Dok nam forma ovih slika pažnju drži, u retencijama nam se uspostavlja etička i religiozna snaga čvrstih gorštaka u borbi protiv konvertita i gramžljivih lomivrata koji su hteli da im uskrate pravo na četiri vrednosti slobode ( po merilima starih Grka ): življenja, mišljenja, govora i postupanja.

Slike Biljane Ristić su umetnički savršeno sazdane. One su produkt njenog izrazi tog likovnog talenta, potrebe stvaralačkog bića i olujnih emocija i refleksija.Njene boje asociraju odjeke siromaštvom sjaktavog i nesnovitog prostora, lišenog, na slika ma, sunca i hlada.

Autorkinom  željivom i krtičavom umu i užditom i svetlom duhu najviše odgo vara značenjski izraz tropa. Odabrani simboli i motivi u likovnoj idiosinkraziji refleksi vnih tonova asociraju i neke druge, šire predstavne slike. Oni dodiruju i zagonetna varničenja i apokalipsu zvezdanog, kosmičkog prostora.

U ovom originalnom (ne eklektičkom) semiotičkom skupu i odbiru znakova za dočaravanje zavičaja izraženi su: kamen i kuće pločarice slamnih krovova (u kojima se nalaze ognjišta, verige i čerjen svodovi ), pojate i pokoja voćka, čabar i stupa, palisadi i mostovi, bogomolje i čiraci, jabuka i hleb, burila i namreškan i zadumljen seljak…

Bitnosti života Hercegovine, koja “ sve naseli a sebe ne iseli ”, Biljana Ristić voli i čuva, slikama ovekovečuje i taj dragoceni uprt u milotnim uprtačama u budućnost nosi.

    Prof. dr Spasoje Grahovac     

“ …. Za mnoge romantičare i pristalice umetnosti radi umetnosti,umetnik treba da se odvoji od drustva u kulu od slonovače utoliko pre što je svetina po prirodi neprijataljski raspoložena prema geniju.Vini u svom delu Stelo apostrofira misao biti sam i izvrsiti svoju misiju.Ali biti dosledan prema prirodi svoga bica oslobodjen uticaja neceg mozda najplemenitijeg ili moralnog.
Biljana Ristic je britka i putena likovna individualnost koja balansira izmedju datosti i zelje.Ona razbija šematske asocijacije,suptilnim pastelnim nanosima,kružeci oko izdvojenog detalja koji je apostrofirala kroz sopstvenu simboliku kroz jezgro priče ili svedeni umetnički akcenat.Takva imaginarna i duhovna relevantnost je uzvišenog posebnog anestetickog dejstva kao nužnost i kao prva esteticka forma zakona opšte harmonije najneposrednija i najpotpunija

Likovni kritičar i slikar Zoran Gashi

“ U osnovi stvaralačkog čina i postupka Biljane Ristić u samom njenom epicentru je strast.Strast kao stvaralački čin i strast kao potentni rađajući princip.A imenica strast dolazi od glagola stradati.Pa,zato kada kažemo da neko nekog bezstrasno voli ,to znači da ga voli bez spremnosti da strada za njega.Pa čak kad se setimo prvih dodira u erotskoj strasti mi se prisetimo premiranja koje liči stradanju,ali to stradanje ,ta strast je dakle stvorenje nečeg novog.Zar u takvom strasnom činu se nisu zarumenili,u apstrakcijama,falusoidni predeli mikro kosmosa žene ,a i cele vasione.Zar se u takvoj strasti jabuka ne uranja u vrtlog prostora u spiralama i talog vremena pored piramida.I zar tom istom strašću,kraljevac kao kakav moćan kraljević ne razara kamen i u tom stradanju ne vaskrsava ga u svoje moćne i fascinantne latice.”

književnik Blagoje Baković

“ Biljana Ristić se već duži niz godina bavi slikarstvom i drugim oblicima likovnog i filmskog stvaralaštva. Ona je iskusan izlagač – do sada je priredila čak 27 samostalnih izložbi a veoma često je nastupala na grupnim postavkama kod nas i u inostranstvu. Njeno slikarstvo nastaje na kamenoj podlozi. Radi se o kamenim plohama. Čvrstoća, obezbeđena reljefnost i materijalnost – skoro su odvukli Biljanu Ristić ka slikanju tema iz prošlosti. Jer, kamen ima iskonsko značenje.On je potvrda, čak ovaploćenje, sedimentirane prošlosti. A Biljana Ristić se, svojim slikama, nastavlja na taj proces sedimentiranja. Njen bojeni sloj jeste pokušaj da se ostvari još jedna ovovremenska naslaga, i zbog toga nastoji da oživi autentične izglede zavičajnog krša, ognjišta, već zaboravljenih a sada već tradicionalnih etnografskih i etnoloških predmeta i motiva… Hercegovina stara je, u ovim slikama, zadnji sloj kamenog sedimenta. I tu kao da je sve došlo na svoje mesto. Intuitivno, umetnica se, na svoj način, nastavila na prirodu. Pri tome ona u kamenu strukturu upliće vlastito biće. I tu, ponovo, dolazi do čudesnog spoja božanske i ljudske tvorevine. Zbog toga ove slike, sasvim jasno i čitko likovno uspostavljene, oslonjene na liniju i crtež, na boju i kolorit a pri tom sasvim personalno senzibilizirane – mogu da nam pruže puno zadovoljstvo. Jer, prepoznajemo težnju umetnika da nam predstavi svoje reminiscencije na iskon zavičaja, prepoznajemo čudesno likovno zadovoljstvo ostvarenog spojem slike i te čudesne podloge, prepoznajemo jedan neobičan svet koji nas nateruje da se zapitamo o mogućnostima ljudskog stvaralaštva, i o umetnosti samoj… Jer, kako je to već, povodom slika Biljane Ristić, primetio moj kolega Vladimir Valenčik, „u ovim radovima je simbiozom duha i kamena – ostvareno jedno malo čudo“…

Likovni kritičar Sava Stepanov

Maslačci i slike na kamenu Biljane Ristić

Posle hercegovačkog Nevesinja, zavičaja slikarke Biljane Ristić, gde je i prvi put izlagala svoje slike samostalno 2002. godine i brojnih izložbi u Novom Sadu i drugim vojvođanskim gradovima prisustvujemo samostalnoj prezentaciji njenog likovnog stvaralaštva u Bačkom Petrovcu.

Likovno stvaralaštvo Biljane Ristić karakterišu pejzaži, mrtve prirode i likovne alegorije a njena česta likovna tehnika osim ulja i akrila na platnu su i pasteli. Za izložbu u Petrovcu izabrala je slike, koje tematski spaja motiv maslačka i slike koje je naslikala na vrlo čvrstom materijalu-kamenu.

Biljana Ristić na svojim slikama otkriva život oko nas. Tako treba shvatiti i ciklus slika posvećenim otcvetanim maslačcima. Ona na svojim slikama personifikuje stabljike maslačka na kraju procesa cvetanja i vidi ih u „zagrljaju“, „ljubavi“, „snu“ ili oseti i vidi u njima ponekad mir a ponekad razigranost na blagom povetarcu. Maslačak se pokazao na slikama Biljane Ristić, kao vrlo zahvalan za likovnu interpretaciju.Otcvetali maslačci sa kojima više nema ko da se igra imaju svoju neobičnost i svoju draž, ako ih pogledamo i emocionalno sagledamo u njihovoj suštini, poput slikarke Biljane Ristić.

Među neobične slike Biljane Ristić spadaju i njeni likovni iskazi na kamenu.Prirodna tvrdoća i čvrstina kamena dobija svoj kontrapukt upravo zahvaljujući tananosti i nežnosti slikarkine intervencije bojama u vidu cveta, dunje ili duhovnosti manastira. Zahvaljujući ovoj simbiozi duha i kamena , kamen oživljava, što jeste u suštini jedno malo čudo.

Susret sa prikazanim segmentom likovnog stvaralaštva Biljane Ristić oplemenjava i humanizuje naš savremeni život a umetnost upravo tome i služi.

Vladimir Valenćik
Likovni kritičar

“ Uvek sam se pitao kako je moguće da naizgled “mrtve” stvari koje nas okružuju u našem životu poseduju toliko životnih energija,toliko bezimenih neispričanih priča.Toliko topline i skoro magičnu moć da te oplemene da probude i ožive osećanja kojih nismo svesni –zapise naših predaka. Kolika je snaga ognjišta ili stare petrolejke kada se uspešno nosi sa neonskim osvetlenjem, kompjuterima, pronalascima 21.veka, sa novim “izumima “ savremenih likovnih tekovina?Možda će kompjuter imati tu snagu u 25. veku ali za sada ta stara dama uvek će naći mesto u nekom kutku i u najsavremenijem enterijeru, kao na slici Biljane Ristić.Posmatrajući pastele koje nam predstavlja Biljana, u prvi mah izborom motiva otkriva nam njeno poreklo, njene korene rodne joj Hercegovine.

Neopterećena akademskom analizom kompozicije, gradnjom slike Biljana nam se “razgolićuje” i pokazuje onakvom kakva jeste. Metafizičnost hercegovačkog podneblja provlači se kroz svaku sliku nevidljivom niti , koja nije naslikana , ona se jednostavno oseća.Služeći se realističkim pristupom Biljana nas uvlači u svoj svet u svoju intimu ,u svoj kolorit.Tahnikom pastela uspeva da materijalizuje strukturu predmeta ali ono što je po meni mnogo značajnije uspeva da stvori atmosferu, taj nevidljivi titraj metafizike.

Baveći se sličnom tematikom ,iz iskustva znam da će duhovnost nadvladati materijalno.

Biljana nam je pokazala da vlada tehnikom pastela , zna da gleda i posmatra .Kolorit je čist i jasan. Kompozicija slika je čvrsta i stabilna sa povremenim naznakama nemiranja sa klasičnom postavkom kompozicije što nam otkriva da je svesna svog postignutog maksimuma u ovim slikama ali da je svesna i svog nemira u dubini duše koja traži nove puteve, nove izazove i nova pitanja!

Jednog dana postaviće pitanje gde je granica horizonta bilo nad vojvođanskom ravnicom ili krševitom Hercegovinom.

Gde okačiti fenjer svojih predaka?

Likovni kritičar i vajar
Tibor Nađ